Prvog februara, na strančkim izborima u američkoj državi Ajovi, najviše glasova među republikancima osvojio je Ted Kruz. Jedan naš ugledni list opisao ga je ovako: senator iz Teksasa, pravnik, sin kubanskog migranta.
Latinsko migrare znači seliti se. S dodatkom prefiksa daje emigrare, iseliti se, odnostno immigrare, useliti se. Mi smo još pre više od jednog veka pozajmili internacionalizme emigrant i emigracija, imigrant i imigracija. Možda baš i nisu bili nepohodni pored našeg iseljenik i useljenik odnosno doseljenik, ali su stekli određena politička značenja. Znamo kako je u vreme socijalizma zloslutno zvučalo četnička emigracija i ustaška emigracija, dok se imigrant gotovo uvek odnosilo na one koji su došli u SAD i prošli kroz čuveni Immigration Office. I za Kruzovog ca, dakle, trebalo je reći da je kubanski imigrant, odnosno emigrant sa Kube.
Od glagola bez prefiksa, migrare, doskora smo imali samo migrirati i migracija. Reči migrant nije bilo kod Vujaklije, nema je ni u Rečniku sprskog jezika. Nije nam ni trebala, dok šesto hiljada njih nisu odjednom navalili kroz Srbiju ka severu Evrope. Kad stignu na svoj cilj i tamo steknu državljanstvo ili pravo azila, postaće imigranti, odnosno emigranti iz svoje domovine. Zasad su samo migranti, ljudi koji se sele, a za to nemamo ni domaćeg izgraza. Teško da bismo upotrebili imenicu selac ili selilac, mada su zabeležene u Matičinom šestotomniku. Neke od njih možemo nazvati izbeglicama, ali znamo da Evropa pravi strogu razliku između onih koji beže od rata u Siriji i onih koji su samo krenuli trbuhom za kruhom.
Ivan Klajn, NIN