Slavni pariski književni kritičar znao je sve o književnim junacima, ali sam nije bio junak već jednostavan knjiški smrtnik. Kada je sreo sirenu u liftu hotela bio je dovoljan jedan njen pogled. Nije bilo Odiseja da mu sipa vosak u uši i on je zadrhtao i pošao za njom. Bilo je nestvarno slatko. Zatim razvod, konfuzija, slomljeno srce i smrt. Ništa se nije moglo učiniti. Ništa da se doda, ni oduzme. Svaki kadar se samo nastavljao na prethodni. Projektor je zujao. Sudbina je tiho tekla svojim putem. Nosila ga je u propast.

* Nežna koža, 1964. Fransoa Trifo. Kinoteka, 30. juli, 20:30.