Srbi su narod veliki.
Ne postoji niko sličan nama, bar kada se radi o poznavanju međunarodnih političkih odnosa, svetskih zavera, fudbalskih zavera, teniskih pravila, udaranja spina i forhenda. Bolje od svih znamo i istorijske činjenice, i to ne one opšteprihvaćene i naučno dokazane već… znate one što samo Mi znamo… Znamo sve o Velikom i II ratu, i ko je čiji špijun bio, sve o NKVD, o CIA! Znamo više i od njih samih o njima samima!
Kada čovek pogleda i posluša, stvarno znamo baš puno. Mi prosto znamo sve o zaverama i verujemo u njih, i to sa punim pravom. Tako Mi, Srbi, čvrsto verujemo da su za naše neuspehe uvek krivi razni zaverenici, koji se čitav život bave samo upropaštavanjem Nas! Naravno, to je baš tako! Evo i dokaza!
U svetlu svetske globalne antisrpske zavere pojavi se pre nekoliko dana i vest da je naša država, tačnije da su privredna društva sa teritorije Republike Srbije u toku 2014. uvezla za 118 milona dolara svinje i svinjsko meso raznih kategorija!
Nama EU izvezla 118 miliona dolara, nama koji smo tu istu Evropu ceo vek snabdevali najboljim naučno-tehnološkim proizvodom Balkana, svinjama! Prvo se izjasniše neki političari oko toga i zaključiše da je u pitanju, a kako bi i drugačije bilo – zavera Uvozničkog lobija!
Drugi, malo veći Srbi, zaključiše kako je u pitanju nastavak uništavanja Srba i naših istorijskih superiornih vrednosti, tako što nam Danci – a ko ako ne baš Danci – šalju crvljivo i neispravno meso, koga u toj istoj Danskoj, opšte je poznato, ima napretek.
Treći su videli stvar malo drugačije. Opet se radi o zaveri protiv Srba, i to onog najboljeg i najsrpskijeg dela Srbije. Oni hoće nama da ubiju seljaka i selo! A zna se valjda koliko Srbi, naročito Srbi Beograđani, vole selo i koliko u njega decenijama ulažu, prave škole, vrtiće, puteve… Zna se valjda da u Srbiji ne postoji niti jedno selo u kojem nema kanalizacije i interneta. E sada, obaranjem cena, Uvoznički lobi baš na njih nasrnuo. Obarajući im cenu proizvoda, uništavajući im porod i opstanak!
Postoje i oni čevrti. Ti opet tvrde da je za sve kriv GMO lobi, ustaše, izdajnici i strani Monsanto-plaćenici… USA i EU. Mada mi, moram priznati, nije baš jasna povezanost svega toga, držim da se razne Dveri i ostali zaštitnici SveSrpskog zdravlja i poroda razumeju u problematiku.
Sjajno je biti deo ovakvog naroda. Jednostavno nikada ne možeš da budeš nesposoban, neodgovoran, lenj, glup ili, ne daj bože, kriv!
Potpuno je jasno da bi mi bili Švajcarska ili Švedska samo da nema zavera protiv nas. Znam da nije razumno i da je potpuno beskorisno u svetlu važnijih poslova koji su pred nama, ali hajde da pokušamo da damo odgovore na gore postavljena pitanja, na primer, iz ugla jednog Nemca!
Prva urota beše uvoznički lobi!
Ok, nije da ne postoje, naročito u državama sa ovakvom valutom i ovakvom Guvernerkom, ali kakav je to tačno interes Uvozničkog lobiste ako mu je kg žive vage svinje u Srbiji 20% jeftiniji od mesa koje uvozi iz Danske? Gde on to tačno onda vidi zaradu osim da postane Izvoznički lobi?
Ozbiljno je pitanje zašto je hlađena svinjska polutka poreklom iz Danke jeftinija gotovo za 25% franko Bgd od one iz Sremske Mitrovice? Kako je moguće da se u državi sa prosečnom zaradom 10 puta većom od ove naše, i to u državi gde se ne proizvodi kukuruz već uvozi baš iz Srbije, proizvede kg mesa koji je za trećinu jeftiniji od našeg, i to uz sav silni prevoz iz Danske do majke Srbije? Ludi Nemac bi se to pitao?
Druga teorija je da je baš ta Danska svinjetina nebezbedna, pokvarena, ima treće oko… Znam, većina Vas veruje da ništa nije zdravije od voća i povrća kupljenog na Kaleniću. No, stvari baš i nisu takve kakve Mi verujemo da jesu. Biće da je EU kontrola kvaliteta hrane dramatično strožija od bilo koje druge države na svetu. USA standardi i bezbednost za EU su srednji vek… A tek Srbija! Setite se samo kako su ljudi zaduženi za našu bezbednost u ishrani genijalno menjali pravilnike kvaliteta, sertifikovali pokvarene lekove, dečiju hranu… I još uvek neko veruje da jedemo zdravije i bezbednije od Danaca?!
Treći se brinu za korene srpstva! Selo i Seljaka.
Samo ove godine je ministarka poljoprivrede, kojoj se ni sam premijer imena ne može da se seti, vratila gotovo trećinu budžeta namenjenog selu, farmerima i kontroli bezbednosti hrane – u budžet! Time je valjda svima pokazala koliko smo mi razvijeno agro-društvo da više nije potrebno ulagati u poljoprivredu već te pare treba preusmeriti u druge resore. Isti taj farmer, u Hrvatskoj, Sloveniji, Danskoj, Nemačkoj, ima povraćaj za svako ulaganje u visini od najmanje 50%. Što znači, ulaganjem u novu mehanizaciju, smeštajne kapacitete, automatizaciju, novu genetiku, uslove držanja… iz dana u dan postaje sve konkurentniji, a njegov proizvod kvalitetniji, bezbedniji i, na kraju, jeftiniji. Opštine povlače sredstva i grade im infrastrukturu do farmi, omogućavaju jeftiniji transport, obezbeđuju kvalitetniji život ljudima na selu… To nama nije neophodno pošto je valjda dovoljno da se kunemo da volimo selo, a gledamo kako da se dočepamo Beograda. Iz Beograda se valjda najbolje znaju problemi i brane interesi seljaka u Srbiji.
I za kraj, ali ne i sasvim zapostavljeni, anti-GMO zaverenici i Beli Vitezovi Srbije.
Da podsetimo samo da je bilo kakav promet i korišćenje svih vrsta GMO proizvoda u Srbiji zabranjeno “genijalnim” zakonom Saše Dragina iz 2009. godine. Doduše, jedinu korist od usvajanja istog imale su pojedine velike kompanije koje se u Srbiji bave poljoprivredom, i niko drugi.
To znači da mi ne možemo da uvozimo soju, sačmu koja potiče iz GMO soje ili da sejemo istu!
Osim monopola i korupcije koji su se lepo razvili uz pomoć svih dosadašnjih ministara, problem je i u tome što što se u čitavoj EU, koja nije baš sklona GMO, dozvoljena upotreba sačme dobijene od GMO soje tipa Roundup Ready. Tom istom sačmom stoku hrani čitava Evropa, prodaje proizvode svojim građanima, i ti isti proizvodi se nalaze na našem tržištu. Jedina razlika je u tome što nemačkog, danskog i ostale EU farmere ishrana stoke košta daleko manje nego naše.
Da, uvek postoji i ona priča o trećem oku koje vam poraste ako konzumirate godinama te proizvode… Znam jednog kome se to desilo. U pravu su Dveri!
I sami vidite koliko je beskorisno postavljati pitanja na ovakav, evropski način. I bez nepotrebnog gubljenja vremena, valjda je jasno svima da su se razni namerili da nam upropaste nama najsvetije čvarke i kobasice… lobirajući za izvoznike, ili uvoznike na dvoglavim zmajevima! Sa trećim okom, naravno
Goran Ješić, gjesic.blogspot.com