Novogodišnja bajka

Doguzeljasmo do kraja 2014. i mislim da neću mnogo pogrešiti ako kažem da je kraj godine nešto najbolje što se u njoj dogodilo. Kakva će biti sledeća, o tom ćemo potom, ali mi se čini da je mrka kapa da će biti bolja od ove. Što je u izvesnom smislu još jedna u nizu nepravdi prema, nama, Srbima, velikim poklonicima kulta Deda Mraza.

Ne mislim na pravog Deda Mraza, koji se – zbog uštede na poklon paketićima – pridružio armiji nezaposlenih. Mislim na onog Deda Mraza koji nam se priviđa na raznim mestima i od koga očekujemo da nam ispunjava želje. Evo, recimo, jedan od tih Deda Mrazeva je srpska država od kojih srpski narod beslovesno očekuje poklon paketiće, a redovno dobija Crvene Banove, zato što narod nije ukačio – niti mu je neko objasnio – da deljenje poklon paketića nije posao države, već da je njen posao da – sakupivši porez – čuva spoljašnje granice i obezbedi ambijent političke i pravne sigurnosti u kome će narod sopstvenim naporima ispunjavati svoje želje.

Da sve bude komplikovanije, u Srbiji i oni koji ne veruju u Deda Mraza, pa čak i oni koji ga mrze, ipak u prostodušnosti očekuju da im Deda Mraz ispuni želje, pa kad im želje ne ispuni, nariču što je alternativni Deda Mraz – srpska opozicija – dibidus onemoćao i odrtavio. Zanemarimo to što ni opozicioni Deda Mraz, u vreme kad je bio vlasti, nije bio široke ruke, pa se zapitajmo: šta to želi srpski narod, il bar jedan njegov deo? Više slobode, čini mi se, naročito medijske, što je – da kažemo – na mestu jer su medijske (i sve druge) slobode spale na niske grane, samo što je stvar pogrešno postavljena. Sloboda se, čestnejši slobodari, ne ŽELI, nego se HOĆE i sloboda se ne dobija od Deda Mraza, nego se osvaja i čuva.

A kako? Imam spreman odgovor, ali oklevam da pričam, zato što su me, kada sam onomad o tome diskutovao, (dobronamerni) sagovornici posmatrali kao preispoljnu budalu? Jesam li lupetao? Konfabulirao? Ispredao fantastične priče? Jok, more. Rekao sam samo da svi prezreni u medijskom svetu i svi nezadovoljni medijskim slobodama ne bi trebalo da kucaju na zatvorena vrata i da moljakaju Deda Mraza da ih više ne rezili i da im da više slobode, nego da bi im bilo pametnije da pokrenu svoje medije, pa da u svojim medijima rezile Deda Mraza i budu slobodni i svoji na svome. Nemojte mi reći da među našim opozicionarima nema bogatih dilbera koji bi – ujedinjenim snagama – mogli da finansiraju jedan nezavisni dnevni list i jednu slobodnu televiziju. Mogli bi, jašta bi, ali ima tu nekoliko “ali”. Najpre bi morali da sednu i da se dogovore, što je već predlog koji me opravdano svrstava među teške budale. Potom bi morali da se izlože najpre trošku, a onda i riziku – bez rizika nema slobode, je l’ da – ali tek je to nemoguća misija. Srećna vam u to ime Nova godina, slobodari.

Svetislav Basara, Novogodišnja bajka, Danas, 29. decembar