Tako, verovali ili ne, nisam znao ni da moj rođeni premijer ima rođenog brata. Ni sad ne znam imaju li njih dvojica još braće ili sestara. Da brat nije izdevetan nadomak majčinog praga ne bih saznao ni za njega, sad znam da mu je kršt. ime Andrej, a znadem da ni gradonačelnik nije jedinac, i on ima brata, i njegov je bata o istom policijskom trošku pretučen, pa sam shvatio da se ova meni do juče nepoznata braća druže, staleška pripadnost je čudo, ipak me je najviše obradovalo to što ta braća (tj. braćni drugovi) imaju obezbeđenje, telohranitelje im plaćam samo kad se situacija intenzivira, ili krvnim srodnicima izabranog naroda do ne znam kojeg kolena pripada lična garda?
G. Vučića sam i u nedelju video sa poplavljenima, srce je mudrog u kući gde je žalost, doklen u Beogradu teče sve po planu, kad, odjedared – brat pretučen, nagraisa porodična vrednost!
Premijer na radiju reče da su se policajci izvinili, i oni su napeti, ponekad je iskreno izvinjenje dovoljno iako je bilo i krvi i modrica, ali zar može član porodice da daje oprost u ime punoletnika, ili se činom nasilja mora pozabaviti sudija za prekršaje, ili čak javni tužilac, makar mu bilo neprijatno kao naučnim radnicima koji treba da ocene osumnjičene doktorancije.
Ljubomir Živkov, Braćni drugovi, Vreme