Rano izjutra ulicom prodje tek poneko
Rano izjutra sve je vlazno posle kise
Rano izjutra ne znam sta cu sa sobom
Rano izjutra kraj mene neko tesko dise

Oprezno bezim i gledam da me ne spaze
Iz kioska za virsle iz zadnje staze i bogaze
Iz prolaza pod zemljom iz svakih kola koja prodju
Dosli su po mene jer su morali da dodju

Prete mi nocu u moju sobu tiho udju
Nadju me budnog gde slusam otkucaje sata
Pridju mi strogo dok imam kamen mesto srca
Lagano sklope prste oko moga vrata