Vaša Ekselencijo,
blagodarim u ime Srbije i u svoje lično ime što nam je Vaša zemlja poklonila mamografe, ali Vam moram skrenuti pažnju na silesiju propusta kojima je dobročinstvo Vas lično i Vaše vlade propraćeno. Poklon nam je isporučen, ali je Vaša moram reći ležerna pretpostavka da imamo obučene radiologe posve netačna, neosnovana i, oprostićete mi, neumesna. Mamografi stoje poput robe za koju u oglasima prodavci napišu „novo, ocarinjeno, neotpakovano“: naši su lekari strpljivo čekali da budu pozvani u Japan na obuku, što se kao što verujem znate do dan-danas nije dogodilo!
Nemio događaj sa mamografima dopro je napokon i do ušiju ministarke zdravlja: energična kako je bog stvorio, odmah reče da će od Japanaca tražiti novac za obuku našeg medicinskog osoblja! Koje je inače rado da se sa mamografima upozna na mestu njihove tvorbe, dakle u Japanu, kojom bi prilikom našijenci došli u dodir i sa Vašom kulturom, jezikom, klimom i kuhinjom poznatoj po sušiju. Mogla bi, naravno, dvojica ili trojica instruktora iz Japana doputovati o trošku Srbije ovamo i u intenzivnom kursu obučiti sve naše zainteresovane radiologe, ali bi time Vaše dobročinstvo bilo itekako okrnjeno, da ne kažem obezvređeno.
Darodavac nije sa dobročinstvom završio onog momenta kad poklon uruči. Kamo uputstvo za upotrebu? Ako je na japanskom, na engleskom, pa čak i ako je na srpskom, ali na latinici koja po Ustavu više nije naše pismo – mamografi su neupotrebljivi. Pa nisu vam to oni žuti autobusi, za koje još jednom hvala, koje ste nam uručili i postavili uslov da ih moramo prati svakog bogovetnog jutra, hoćete da peremo i mamografe?!
Nije sramota prositi za bolesne, i naša se ministarka dobrovoljno i požrtvovano sama latila prosjačkog štapa kojim je možda baš dok pišem ove redove zakucala na interfon Vaše rezidencije. Možda ćete me upitati zašto Srbija mora da prosi, a ako već mora da prosi zašto se navrzla na Japan, zar nema još neke prijatelje, stubove spoljne politike i slovensku braću bogatu gasom i naftom, zar nema Srbija napokon neki svoj budžet iz kojeg bi odvadila koliko treba za obuku radiologa-onkologa?!
Ne bojte se, ima Srbija i prijatelje, ima i novac, ali Vama izgleda nije poznato koliko službenih automobila ima naša obeskosovljena zemlja, koliko svečanih kolona je u svakom trenutku na našim drumovima i ulicama, Srbija špara da kupi svojoj Vladi avion, da ne zavise njeni najbolji sinovi od dobrote nekog šeika (koga i ovim putem pozdravljam i zahvaljujem još jedared za podvoz nakon sramotnog kvara našeg aviona), u ovom momentu je rat sviju protiv svih za specijalne penzije umetnicima, umetnost je za Srbiju najveće bogatstvo, a ne zdravlje, ono što nezahvalnoj Engleskoj i okrutnoj Americi ne pada na pamet, da daju specijalne penzije Rolingstonsima, Stingu i hiljadama drugih umetnika, Srbija čini otkidajući od usta dosadnom i ispraznom radništvu, Srbija poklanja stanove i penzije i svim sportistima koji su imali svetao trenutak na olimpijadi ili na svetskom prvenstvu, makar specijalni penzioneri imali svega dvadeset godina, uostalom, zašto da se pravdam i objašnjavam šta mi radimo sa našim vlastitim novcem: zahvaljujući Vama mamografi su rođeni – morate ih ljuljati!
Ljubomir Zivkov, Otvoreno pismo ambasadi Japana, Peščanik.net, 01.12.2012.