Ukoliko vas obrazovanje čini bespomoćnim, treba ga saseći u korenu.

.
Poštovani ministre Obradoviću,

Vaš ponovni izbor na ministarsku funkciju ću shvatiti kao nagradu za Vaš dosadašnji rad, a ta nagrada ne bi ni postojala da nije nas, vernih učesnika u procesu kojim Vi predsedavate, procesu obrazovanja.

Smatram da bi bilo nedolično kad ne biste dobili ni hvala od Vaših studenata i učenika.

Ovo je moj način da Vam kažem hvala.

Kao prvo, hvala Vam za ovakvo stanje u osnovnim i srednjim školama:

Krajem januara učenik sedmog razreda Osnovne škole „Kralj Aleksandar Prvi” u Požarevcu za vreme školskog odmora silovao je druga iz klupe. Kažnjen je četvorkom iz vladanja i premeštanjem u drugo odeljenje.

U isto vreme učenik sedmog razreda Osnovne škole “Jožef Atila” u Novom Sadu drugaricu iz razreda držao je za noge da visi preko ograde prvog sprata. Incident je prijavio njen otac, a dečak je tvrdio da je “sve bilo šala”.

Krajem januara i početkom februara u Prokuplju u jednoj školi učenik je učeniku slomio vilicu usred učionice, a u drugoj vršnjaci su dečaka skinuli golog, umazali ga izmetom i zaključali u toalet.

Majka desetogodišnjeg učenika Osnovne škole “Milica Pavlović” iz Čačka u februaru je najavila da će tužiti školu jer su vršnjaci “ozbiljno povredili kičmu njenog sina, koji već četiri godine trpi nasilje, a to niko ne sprečava”.

Četrnaestogodišnji A. T. iz Novog Pazara prošlog decembra je izbo svog vršnjaka u blizini osnovne škole koju su obojica pohađala. Mesec dana ranije pukom srećom niko nije stradao kada je srednjoškolac iz Paraćina pucao u učionici. Na isti način pred drugovima se “dokazivao” krajem 2010. i jedan učenik šestog razreda u Valjevu. Nešto kasnije se ispostavilo da ovaj 12-godišnjak već ima dosije u policiji.

Pretprošle godine osnovac iz Novog Pazara umro je od rana koje mu je nožem naneo vršnjak.[1]

Hvala Vam u ime Alekse Jankovića, „imao je 14 godina, bio je odličan đak. Svakog dana je trpeo maltretiranje vršnjaka u školi i niko mu nije pomogao“. Prošlo je više od godinu dana od njegovog samoubistva.[2] Hvala Vam na tome što se „krvnici“ koji su osuđeni zbog toga što su eventualno izazvali smrt mladog Alekse i dalje bave obrazovanjem nekog drugog Alekse.

Hvala Vam za ovakve natpise na školama:

Hvala Vam i na tome što za dve hiljade dinara Vaša deca mogu da upišu srednje škole koje god žele:[3]

Hvala Vam i na tome što i dalje niste doneli Zakon o obrazovanju odraslih:

Obrazovanje odraslih jedan je od prioriteta obrazovnih reformi u Srbiji, uslov za sve značajnije zadatke u oblasti ekonomije, zapošljavanja, dalju demokratizaciju, rekao je ministar prosvete Žarko Obradović i najavio da je u toku izrada nacrta zakona o obrazovanju odraslih. (RTS, 14.11.2009)

Hvala Vam i na tome što ste dobro poimali poentu PISA testiranja.

Jer poenta PISA testiranja i jeste da NE vidimo gde se naš obrazovni sistem nalazi u odnosu na obrazovne sisteme drugih zemalja.

Hvala Vam na priredbama predškolaca (imaju šest godina ako niste znali) na kojima nastupaju Bora Đorđević i Vitez. Hvala Vam u ime dece na primerenim izjavama: „Što bi rekao naš narod, došlo mi je iz g…. u glavu i shvatio sam da trebam da prepevam ‘Amsterdam’ na jezik budućnosti, a to je ruski“, objašnjavao je začuđenoj publici Bora Đorđević. „Ko nam je dao kredit? Rusi! Ko nam je dao lovu ? Rusi! Ko nam prodaje gas, doduše skupo? Rusi!“[4]

Hvala Vam na predlogu da studenti sa privatnih fakulteta mogu da stanuju u studentskim domovima. Mislim da je jednakost neophodna po ovom pitanju jer je sasvim logično i jasno da ste pre toga izjednačili kvalitet studiranja na privatnim i na državnim fakultetima.

Hvala Vam na anualnoj svečanosti studentskih protesta koji imaju za cilj donošenje dekreta da budžet bude 48 ESPB. Ukoliko Vam neko svake godine saopšti istu stvar, molim Vas, shvatite da će je govoriti sve dok je ne usvojite zauvek.

Hvala Vam što ste studirali besplatno. Hvala Vam što ću ja studirati besplatno. Hvala Vam što 95 posto budžeta za obrazovanje ide na plate profesora koji nikad nisu napuštali svoju katedru da vide da li ta njihova predavanja uopšte imaju korist.

Hvala Vam što profesori u Srbiji misle da njihovo gradivo ima praktičnu primenu bilo gde u svetu.

Hvala Vam što idete linijom manjeg otpora i hvala Vam što akademski radnici uovoj državi idu linijom manjeg otpora.

Hvala Vam na tome što svakog meseca čujem da je neko iz mog okruženja izvršio samoubistvo, a ja se kao budući psiholog bavim učenjem pet stotina samopobijajućih eksperimenata. Hvala Vam što ovakvim kvalitetom obrazovanja stvarate jak sistem podrške budućim mrtvacima u mom okruženju. Hvala Vam što je moja struka danas pasivna u svakoj pobuni protiv sistema jer ste ih navikli da uče i da gaze mrtve. Njihovo vreme, po Vašem mišljenju, očigledno još nije došlo.

Hvala Vam na tome što rukovodite procesom sekularizacije države i to tako što dozvoljavate predavanje veronauke na onaj način na koji se ono trenutno sprovodi. Hvala Vam što sam prisustvovao časovima veronauke u kojima se pre pitanja „Ko nije tu?“ recitovao „Oče naš“ i niko iz mog bivšeg odeljenja nije video problem u tome. Jer nijedno drvo nije starije od Mojsija. Hvala Vam i na tome što se na časovima sociologije zdušno podržavala smrtna kazna od strane istih onih koji su naizust recitovali „Oče naš“.

Hvala Vam što organizujete prijem za mlade matematičare kojima ranije niste hteli ni putovanje da platite. Hvala Vam što mislite da oni žele da se vrate u Srbiju.

Hvala Vam što mislite da iko želi da živi u Megatrend državi.

Hvala Vam što devojčica stara deset godina (treći razred Vaše osnovne škole) u udarnom terminu na najgledanijoj komercijalnoj televiziji peva sledeći tekst: Dotakla sam dno, Nije me niko odavno, častio pićem, skidao pogledom…[5]

Hvala Vam na autizmu jer onoliko koliko je autistična vlast u odnosu prema svojim građanima jeste autistično i akademsko društvo u odnosu prema svojim naslednicima. Građani su svoje nezadovoljstvo iskazali na izborima.

Na koji način studenti da izraze svoje nezadovoljstvo akademskim društvom? U ovoj državi se sve u svemu ne isplati ići u školu. Ukoliko vas obrazovanje čini bespomoćnim, treba ga saseći u korenu.

Hvala Vam na tome što se moje predispitne obaveze svode na izrabljivanje u svrhu nečijeg doktorata. Moji ispiti su zasnovani na obrazovnom sistemu koji primorava na prepisivanje i „fušarisanje“. Hvala Vam na tome što fakultet u Srbiji ne mogu da završim bez prepisivanja. Probao sam. Pao sam. Hvala Vam i na tome što profesori sve vreme znaju za prepisivanje i ništa ne preduzimaju povodom toga misleći pritom da je problem u meni a ne u njima.

Hvala Vam što me učite da budem lažov.

Hvala Vam na stanju u kome se nalazi studiranje u Srbiji danas. Hvala Vam što deca imaju izgrađeno kritičko mišljenje a i žive sa roditeljima do četrdesete.

Hvala Vam na tome što se studijski program ne menja u skladu sa vremenom u kome živimo nego u skladu sa time kad će profesor da umre.

Hvala Vam na tome što su omladinske organizacije de facto firme. Hvala Vam i na pesnicama koje sam dobio od rukovodilaca firmi. Hvala Vam što studentske organizacije trguju ogrevom i zarađuju na studentima umesto da učine nešto za njih. Hvala Vam i što ste mi dozvolili da mislim da su studentske organizacije nezavisne, a još se u junu znalo ko će u oktobru ove godine (kao simpatizer SPS-a) biti izabran za novog studenta prorektora Beogradskog Univerziteta.

Hvala Vam što se sposobnost u Srbiji vrednuje.

Ovo je država u kojoj je Srpska pravoslavna crkva institucija od ogromnog poverenja, dok je s druge strane ovo država u kojoj maloletna deca nose table na pola iskorišćenih pilula za kontarcepciju u torbama. Proverite.

Takođe bih hteo da Vas obavestim da Vaši studenti diluju marihuanu da bi isplatili Vaše obrazovne namete. Proverite.

I na kraju, hvala Vam što živite u konstantnom strahu da ostavite državu na brigu mladim ljudima. To kazuje koliko i sami verujete u proces kojim rukovodite.

A ko misli da situacija nije na izmaku kontrole, laže sebe ili ne želi da prihvati istinu. Izađite na ulicu. Ovo nije trabunjanje depresivne osobe. Ovo je život. Ovo je Srbija 21. veka. Ovo je naše breme. Ovo je delić nenašminkane istine. Nemamo ključ ali brava sve više rđa.

Ministre, Vi ne živite u paralelnom univerzumu, Vaše reči imaju težinu, Vaše odluke imaju primenu.

Prihvatanje civilizacije kakva jeste praktično znači prihvatanje propasti. Vi ste mrtvi.[6]

I da, hvala Vam na mrtvima.

.
Mladen Milanovic, HVALA!  Peščanik.net, 03.08.2012.

Comments are closed.