U izveštajima o ubistvu štićenika crkvenog centra za suzbijanje narokmanije, koga je ubio protojerej Branislav Peranović, mediji kao da se plaše ispričati šta se to sve dogodilo, kako se dogodilo, gde je ludi pop ubio štićenika, ko je vlasnik tog nadrilječilišta, na čijem je zemljištu ono podignuto, koliko ima takvih centara u eparhiji šabačkoj,da li ga (ih) je ikada obilazila zdravstvena inspekcija, da li je Peranović imao crkveni blagoslov da “leči”, zašto nije rasčinjen kad je ranije belodano dokazano da je štićenike podvrgavao najtežoj torturi, nego mu udeljen isti posao i slične stvari.

Oglasio se bački vladika Irinej i priznao da “crkva nije ozbiljno shvatila neuravnoteženog čoveka” pa smo onda na neki posredan način svi krivi. Nešto je promrsila i eparhija šabačka, pravdajući se da će sveštenika dati na crkveni sud ako je to uradio, i to je uglavnom sve. Pilatovsko pranje ruku, a stvar je smrtno ozbiljna.

Pa da probamo osvetliti to sa neke druge tačke, one koju mediji, za sada ne neće da vide, a mogli bi, samo da se vrate koji mesec u nazad.

U jeku izborne kampanje, tačno 18. 03. 2012. godine, sastali su se Ivica Dačić, tada ministar unutrašnjih poslova i “apolitični” patrijarh SPC Irinej, i saopštili da su potpisali Memorandum o saradnji MUP-a i SPC u sprovođenju Strategije za borbu protiv narkomanije u Srbiji. Tu se pričalo o nekakvih šest centara u kojima će popovi zapravo kroz disciplinu, molitvu i rad lečiti ovisnike, a pominjao se izmišljeni, lažni podatak da preko 90 posto lečenih tu budu i izlečeni.

Niko od stručne javnosti, lekara, psihijatara, farmaceuta, iz ministarstva zdravlja, zdrastvenih inspekcija, niko iz medicinske akademske zajednice na tu budalaštinu nije reagovao. Prvi čovek crkve i prvi čovek srpske policije su tim činom Peranoviću napisali odobrenje i priznanje da radi. Zaboravljeno je lopatanje i tortura, a sud u Tutinu čvrsto zaključao predmet. Zemlja gde leče crkva i policija, teško da više gde postoji, ali eto u Srbiji i to može.

Lečenje je naplaćicvano roditeljima i rodbini nesretnih narkomana i računa se da je Peranović prihodovao mesečno za “majčicu crkvu” oko 50.000 evra.

I, ubio je čoveka šipkom, primenjujući metode za koje znamo zahvaljujući  snimcima TV B92. Sad se pilatovski peru ruke. Vladika Lavrentije će ih oprati kao i onomad kad je onaj direktor Velje Ilića, izbegličkim parama iz kredita banke Saveta Evrope asfaltirao neke puteljke ka crkvama u toj eparhiji, a ostalo još i kusura da majci stan u Loznici kupi. Patrijarh ima važnijih poslova. Zdravstvena inspekcija i ministarstvo zdravlja se danas setili da bi trebalo proveriti šta se to događa, a za Ivicu Dačića je problem nestao onog časa kad je policija uhapsila ludog popa. No, dužan je odgovoriti na pitanje šta su on i patrijarh napisali u onom memorandumu od 18. 03. 2012. Šta je to spojilo crkvu i policiju i koje su to aktivnosti koje su predvideli zajedno realizovati.

Drago Kovacevic, Nece bas biti da smo svi krivi, B92 blog, 09. avgust