Kada sam izveštavao sa ratišta u Bosni, upoznao sam Nermina Tulića, sarajevskog glumca. Noge mu je raznela sprska granata.
Bio je besan. Preklinjao me je da ne gledam u njegove patrljke. Pitao se kako je ikada svoju suprugu, koja je bila polu-Srpkinja, uzeo u naručje. Ispričao mi je kako je želeo da umre dok je ležao u bolnici, dok je ona, na spratu niže, rađala njihovu drugu ćerku.
U životu su ga održale očeve reči: „Detetu je potreban otac, makar on samo sedeo u ćošku.“
Ja sam evropski patriota zato što sam bio svedok kako je nacionalizam jedan kosmopolitski evropski grad pretvorio u mesto na kojem je Tulić izgubio obe noge. Nacionalizam, samosažaljiv i agresivan, teži da promeni sadašnjost u ime iluzorne prošlosti kako bi stvorio nejasnu budućnost koja je sve samo ne slavna. Pršti od nasilja, manipuliše strahom, obmanjuje mase. Mrzim ga.
Kako je Fransoa Miteran, bivši predsednik Francuske, primetio 1995. godine, predrasude se moraju pobediti jer je alternativa nacionalizam – a „nacionalizam je rat“.
Gotovo četvrt veka kasnije, nacionalizam napreduje. Američki predsednik izjavljuje: „Znate šta sam ja? Ja sam nacionalista. OK?“
Od Mađarske do Francuske, od Poljske do Velike Britanije, nacionalisti gaje prezir prema Evropskoj uniji i traže da ona nestane. Ja sam evropski patriota zato što sam čitao ratni dnevnik mog strica Berta Koena, pripadnika Šeste južnoafričke oružane divizije. On je dospeo u italijanski Monte Kasino 21. jula 1944. U njegovom dnevniku stoji: „Jadan Kasino, horor, ruine i pustoš su neverovatni, putevi uništeni, mine i grobovi posvuda. Ogromni krateri ispunjeni glibom, porušene zgrade, tihi prizor duhova i senki. Treba uslikati ovaj spomenik najgorim trenucima čovečanstva da obiđe svaku učionicu.“
Ja sam evropski patriota zato što sam živeo u Nemačkoj i video kako je evropska ideja donela spasenje posleratnim Nemcima; zato što sam živeo u Italiji i video kako je Evropska unija usidrila tu zemlju na Zapadu kada je iskušenje komunizma bilo snažno; zato što sam živeo u Belgiji i video kakve su brižljive korake preduzeli EU i NATO da skuju Evropu koja je celovita i slobodna; zato što sam živeo u Francuskoj i video kako je Evropa Francuzima pružila novi način da izraze svoju univerzalnu poruku ljudskog dostojanstva; zato što sam živeo u Velikoj Britaniji i video kako je Evropa razvila postimperijalnu britansku psihu i, nedavno, u kakav ćorsokak uskogrudost Engleze može odvesti; zato što sam živeo na Balkanu i bio svedok evropskog rata koji je odneo 100.000 života. I, ništa manje važno, ja sam evropski patriota zato što sam Jevrejin.
Ja sam evropski patriota i američki patriota. Nema nikakve kontradikcije u mojim patriotizmima. Patriotizam je u odnosu na nacionalizam ono što je dostojanstvo spram varvarstva.
Hoće li iko pamtiti Evropu? Kako je pisala poljska pesnikinja Vislava Šimborska posle rata: „Oni što su znali / o čemu se ovde radilo / moraju ustupiti mesto onima / što znaju malo. / I manje od malo. / Odnosno, isto što i ništa.“
Evropske patriote pamte. A njih je sve više kada vreba opasnost. Pisci među kojima su Milan Kundera, Elfride Jelinek, Ijan Mekjuan, En Eplbaum, Salman Ruždi, Bernar-Anri Levi, Herta Miler, Adam Mihnjik i Orhan Pamuk upravo su objavili važan evropski manifest, čiji je urednik Levi.
Evropu su, navodi se u njemu, „napustila dva velika saveznika koja su je u prethodnom veku dva puta spasla od samoubistva: jedan preko Lamanša, a drugi preko Atlantika. Kontinent je ranjiv pred sve drskijim uplitanjem onih iz Kremlja. Evropa kao ideja raspada se pred našim očima… Sada moramo da se borimo za ideju Evrope ili će ona skapati pod naletima populizma.“
Moramo. Evropska unija je magnet za mir. Ja sam evropski patriota zbog moje dece i unučadi. Jer oni će platiti cenu ako najsjajnija posleratna politička ideja umre.
Rodžer Koen / The New York Times International Report